Ово је највећи храму у Србији при болници. Поред тога, јединствен је по својој архитектури и разноликој историји у трајању од 92 године. Саграђен је 1929. године и имао је више намена. Првобитна идеја је била да буде капела различитих вероисповести, због чега и има троделну структуру. Током Другог светског рата, 1941-1945., храм је припао војсци и у њему су били смештени рањеници. Након рата је постао државно власништво и био је претворен у мртвачницу. Године 1989. враћен је Српској православној цркви. Налази се под заштитом Завода за заштиту споменика културе. Храм је дуги низ година био запуштен, тако да су и темељи ослабили. Обнова је започета 2006. године, од темеља до куполе и још увек траје. Првобитно није постојала купола и заједно са архитравом представља умањену реплику куполе и архитрава скупштине града. Овај свети храм има изузетно важну улогу јер је место молитве за болесне, пружања утехе, радости и помоћи. У њему се годишње причести и излечи на хиљаде болесника. Значајно место у храму је и његов сутерен, где се налази мала капела, библиотека и читаоница. Храм такође има и многобројне светиње: делиће моштију Св. лекара Козме и Дамјана, Св. Пантелејмона, Св. Нектарија Егинског и чудотворну икону Пресвете Богородице Исцелитељке.

Црква је посвећена Светим лекарима Козми и Дамјану. Они су рођена браћа, родом из Рима, васпитани у православној вери. Добили су благодат од Бога да лече сваку болест. Лечили су људе и животиње од свих болести бесплатно, због чега се називају бесребреницима. Оклеветани код тадашњег цара Карина, изведени су на суд, када је цар примио православље задивљен њиховом вером. Мученички су пострадали. Празнују се 14. јула.